6. Sistemski softver - PMF-a
6. Sistemski softver
Softver
• Pod
P d terminom
t
i
softver
ft
((software)
ft
) ili
programski sistem, podrazumevaju se
operativni
ti i sistem
i t
kao
k i svii programii na
računaru
ra
čunaru
• Softver se deli na
– Sistemski softver - operativni
p
sistem,, drajveri,
j
,
BIOS, itd.
– Korisnički (aplikativni) softver - programi koje
korisnici računara koriste za obavljanje različitih
poslova pri obradi podataka
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
2
Aplikativni sofver
Sistemski softver
Monitor
Diskovi
Aleksandar
Stamenković
Štampač
H d
Hardver
Osnovi računarstva
Tastatura
RAM
3
Operativni sistem (OS)
• O
Operativni
ti i sistem
i t
je
j osnova (ki
(kičma)
kič
č )
čma)
programskog sistema. To je skup
programa i podataka koji upravlja
radom hard
hardvera
era i soft
softvera
era računara.
rač nara
• OS je posrednik između aplikativnog
softvera i resursa računara (CPU,
memorija, periferijske jedinice) koji
omogućava optimalno korišćenje
resursa od strane aplikacija.
p
j
• OS omogućava istovremeno i
usklađeno izvršavanje različitih
programa (drajvera
(drajvera, aplikacija
aplikacija,...)) bez
njihovih međusobnih interferencija.
• OS omogućava
g
komunikaciju
j između
korisnika sa jedne i aplikacija i
perifernih jedinica sa druge strane,
pomoću korisničkog
p
g interfejsa.
j
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
4
Operativni sistem
• N
Nakon
k
uključivanja
klj či
j računara,
č
boot
b t program
učitava OS u glavnu memoriju računara. OS
dalje upravlja radom svih ostalih programa,
memorije i periferijskih uređaja u računaru
tako što obezbeđuje sve servise neophodne
za njihov
jih rad:
d
Alerter,
Automatic
updates, Help
and support,
pp
Messenger, Plug
and play…
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
5
Osnovni principi operativnog sistema
• Princip optimalnog korišćenja resursa
– Jedan od ciljeva OSa je da organizuje resurse
racunarskog sistema kako bi omogućio njihovo
najefikasnije korišćenje (što manje i što brže).
– Ustanovljava prioritet izvršenja procesa tako da:
• nekim procesima dopušta ili zabranjuje
k iš
korišcenje
j resursa,
• ukoliko je neopohodno, obezbeduje
oslobadanje određenog resursa
resursa.
– Program je niz instrukcija koji ostvaruje neki algoritam.
– Proces jje program
p g
u statusu izvršavanja.
j
– Znači: program je fajl na disku. Kada se taj fajl učita u radnu
memoriju i počne da se izvršava dobijemo proces.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
6
Osnovni principi operativnog sistema
• Princip jednostavnosti
– OS skriva detalje
j o hardveru računarskog
g sistema
sa ciljem da olakša rad korisnicima.
– Mnogi procesi su “nevidljivi” korisniku.
– Jednostavan i unificiran prikaz podataka (ikonice)
i programa (prozori, meniji, alati).
– Obezbedivanje sigurnosti korišcenja, jer
zabranjuje ili upozorava na nedozvoljenje
operacije
ij nad
d pojedinim
j di i resursima.
i
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
7
Klasifikacija operativnih sistema
• Prema broju
j procesa
p
koji
j se istovremeno nalaze u
memoriji
– Jednoprocesni
– Višeprocesni
• Prema broju korisnika koji istovremeno koriste
računar
– jednokorisnički
– višekorisnički
• Po načinu zadavanja komandi (korisničkom
interfejsu)
– komandni
– grafički
g
• Po prenosivosti na različite arhitekture
– prenosivi
– podešeni za specifičnu arhitekturu
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
8
Struktura operativnog sistema
• Operativni sistem ima dve osnovne
komponente: jezgro i ljuska.
• Jezgro (KERNEL, CORE) čine:
– Menadžer procesa – upravljanje procesima
– Menadžer memorije – upravljanje memorijskim
resursima
i
– Menadžer U/I uređaja
– Menadžer datoteka – upravljanje podacima na
sekundarnoj memoriji, organizovanim u datoteke na
direktorijumima
• Ljuska (SHELL) – korisnički interfejs
– Komandni i/ili g
grafički korisnički interfejs.
j
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
9
Funkcije menad
menadžera procesa
• Osnovne funkcije
Upravlja procesima tako što:
– Stvara (kreira) i završava procese
– Suspenduje (idle) i aktivira procese
– Obezbeđuje mehanizme za sinhronizaciju i komunikaciju
između procesa
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
10
Menadžer procesaprocesanačini izvršavanja procesa
• Serijsko izvršavanje programa
– IIzvršavanje
š
j jjednog
d
programa od
d početka
č tk d
do kraja,
k j pre nego
što drugi program može da započne svoje izvršavanje.
• Multiprogramiranje
p g
j
– Dopušta da veći broj programi istovremeno budu u
operativnoj memoriji i da svi oni zahtevaju određene resurse
((CPU,, memoriju,
j , U/I uređaje).
j ) Jednom od programa
p g
se
dodeljuje procesor i taj program se izvršava dok ne dodje
na red izvršavanje neke njegove ulazno/izlazne operacije.
• Rad u razdeljenom vremenu
– Alternativni metod za istovremeno izvršavanje većeg broja
programa je rad u razdeljenom vremenu (engl. time sharing).
– Svakom
S k
programu d
dodeljuje
d lj j se mali
li vremenski
ki interval
i t
l
(engl. time slot), npr 20msec (milisekundi), u kome može da
koristi procesor.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
11
PCB (Process Control Block)
• PCB sadrži različite informacije koje se
odnose na specifični proces:
– Jedinstvenu identifikaciju svakog procesa u
operativnom sistemu (PID).
– Stanje u kome se proces trenutno nalazi
(nov, čeka, ...).
– Prioritet procesa (realtime,
(realtime high,
high low...).
low ) Operativni
sistem koristi prioritet kao jedan od važnijih faktora u
odlučivanju o dodeli resursa.
– Količinu memorije koju trenutno proces zauzima
– Procenat CPU vremena koje proces koristi
– Broj ili kloličinu izvršenih U/I operacija
• Tablica procesa (TaskMenager) – skup
PCB-a svih startovanih procesa
procesa.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
12
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
13
Menadžer
Menad
žer memorije
• Dodeljuje
j j memoriju
j procesima
p
za smeštanje
j
koda koji se izvršava i podataka nad kojima
se izvršava
• Oslobađa memoriju kada se proces završi
• Vodi evidenciju
j o poziciji
p
j procesa
p
u memoriji
j
• Upravljanje memorijom mora:
– da bude efikasno
• što veći broj procesa, koji se istovremeno nalaze u
operativnoj memoriji
• što manja fragmentacija slobodnog prostora u OM
– da garantuje zaštitu dodeljenog prostora
• p
programi
g
“vide” samo deo memorije
j koji
j im je
j dodeljen
j
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
14
Virtue
Virtu
elna memorija
• Virtuelna memorija je tehnika koju operativni sistem
koristi da bi proširio radnu memoriju
memoriju. Kao proširenje
koristi se hard disk računara
– Kada se napuni RAM memorija, deo podataka se prebacuje
na disk
– Menadžer memorije donosi odluku koji deo memorije se
prebacuje. Najčešće je to memorija programa koji trenutno
nije aktivan
– Vreme pristupa hard disku je više stotina hiljada puta veće
nego memoriji, pa je cilj se maksimalno redukuje broj
pristupa
p
p hard disku
– Ukoliko je nekom procesu potreban deo memorije koji je na
disku, ovaj deo se vraća u RAM a neki drugi deo ide na hard
disk
• Ukoliko primetite da hard disk neprestano radi a da
je računar drastično usporen - najverovatnije je RAM
pun i treba isključiti neki proces
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
15
Menadžer
Menad
žer U/I
U/I uređ
uređaja
• Kod p
plug
g and play
p y računara,, menadžer p
prvo skenira
portove (bus-ove: PCI, USB,...), otkriva instalirane
periferale i zatim nalazi odgovarajuće drajvere.
• Drajveri su programi koji upravljaju radom perifernih
jedinica računara. Kada proces šalje izlazni signal
periferalu on se pre svega obraća jezgru OSa
periferalu,
zahtevajući pristup, a zatim jezgro (Device Menager)
prosleđuje taj zahtev odgovarajućem drajveru.
• Ako računar dobija neki ulazni signal sa periferala,
šalje
j se prvo
p
informacija
j o prekidu,
p
, koja
j aktivira
device menadžer. Menadžer, na osnovu prekida
pokreće odgovarajući proces (aplikaciju) koji dalje
obrađuje uneti signal.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
16
Menadžer fajlova (datoteka)
• Organizuje podatke na sekundarnoj memoriji
računara i obezbeđuje pristup podacima
podacima.
• Podatke rganizuje u datoteke, a datoteke
smešta u direktorijume (foldere).
(foldere)
• Datoteka (File) - Fajl je skup podataka koji
j zajedničko
j
ime ili skup
p bajtova
j
koji
j se
imaju
čuvaju zajedno sa imenom koje ih
indentifikuje.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
17
Menadžer fajlova (datoteka)
• Ako dokument generisan od strane nekog programa
treba trajno sačuvati onda se on smešta u
sekundarnu memoriju kao datoteka (fajl)
• Svaka datoteka (fajl) sadrži sledeće podatke
– ime – sastoji
j se iz niza znakova po pravilu koja
j
definiše operativni sistem
– ekstenzija – nastavak koji se najčešće sastoji od
tri znaka i označava tip datoteke
– neki operativni sistemi pridružuju i generacijski
b j kao
broj
k oznaku
k broja
b j pristupanja
i t
j i modifikovanja
difik
j
određene datoteke.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
18
Najčešći nastavci
• Najčešći nastavci su:
– EXE, COM - za izvršne fajlove (programe)
– SYS - za sistemske fajlove
– DOC, PDF, XLS, PS - za dokumente
– DAT- za fajlove
j
sa podacima
– TXT- za tekstualne fajlove
– JPG,, GIF,, PCX,, BMP - za slike
– WAV, MID, MP3 - za muzičke fajlove
– MOV,, MPG,, MPE,, MP2,, AVI - za video fajlove
j
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
19
Struktura fajlova i direktorijuma
• Prilikom snimanja fajla na disk, dodeljuju mu
se i sledeći dodatni podaci
– Datum i vreme snimanja odnosno poslednje
modifikacije fajla
– Atributi
• Archive, ReadRead-Only, Hidden i System
• Ovim atributima se ništa ne zabranjuje već služe da se
korisnik upozori u odredjenim situacijama (Atribute
možemo jednostavno menjati)
• Ponekad se fajlovi sa atributima Hidden i System
skrivaju od korisnika da ih ne bi oštetio
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
20
Struktura fajlova i direktorijuma
• Fajlovi su organizovani u strukturu
direktorijuma
di kt ij
(foldera,
(f ld
kataloga)
k t l
)
• Svaki direktorijum sadrži odredjen broj
fajlova kao i poddirektorijuma
• Struktura direktorijuma ima oblik stabla
• Direktorijum koji se nalazi u osnovi (korenu)
stabla naziva se osnovni (root) direktorijum
• Za svaki fajl postoji jedinstvena putanja
(path). Ova putanja sadrži imena svih
poddirektorijuma počev od osnovnog (root)
direktorij ma
direktorijuma.
– Primer putanje: d:
d:\\Aca\
Aca\Tekst\
Tekst\6semT.pdf
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
21
C:\Install\WinSpirs\Dbase
C:\My Documents\My Pictures\kuca.bmp
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
22
Organizacija podataka na disku
• Fajl
j sistem (File
(
System)
y
) jje način
organizovanja podataka (fajlova) na hard
disku ili drugom medijumu
• Svaki operativni sistem podržava jedan ili
više fajl sistema
• Najpoznatiji fajl sistemi su
– FAT (FAT12,
(FAT12, FAT16, FAT32, ... ) - File Allocation
Table
– NTFS - Windows NT File System
– HFS and
d HFS
HFS+, HPFS
HPFS, ext2,
t2 ext3,
t3 ext4,
t4 ISO 9660,
9660
ODS-5, ZFS and UDF
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
23
Oznaka fajl sistema
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
24
FAT
• Razvijen je od strane Billa Gatesa i Marca McDonalda u periodu
1976–1977.
• Korišćen u svim verzijama
j
DOS operativnog
p
g sistema (MS-DOS,
(
,
FreeDOS, itd.) kao i u Windows operativnim sistemima do
Windows ME.
• Podržan je od strane skoro svih operativnih sistema
• Organizacija FAT diska (particije)
– Na početku diska nalazi se Boot Sector
– Rezervisani sektor
– File Allocation Table - Tabela koja sadrži podatke o tome gde je
svaki fajl smešten na disku (najčešće se formiraju dve kopije FAT
FAT-a)
– Prostor za podatke (Data Range) u kome su smešteni svi fajlovi i
direktorijumi
• Sektori su grupisani u klastere (cluster). Jedan klaster diska
sadrži nekoliko sektora ((1, 2, 4, 8, 16, ...),
) što zavisi od veličine
sektora diska.
• Klaster je najmanja jedinica memorije koja može biti dodeljena
fajlu. Svakom fajlu je dodeljen ceo broj klastera
• Glavni nedostatak FATa (FAT32) - Maksimalna veličina fajla je
2GB
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
25
FAT tabela
• Svaki klaster ima p
po jednu
j
oznaku u FAT
tabeli koji ukazuje na to kako se taj klaster
koristi.
• Moguće oznake u FAT tabeli su:
– Kl
Klaster
t je
j deo
d datoteke
d t t k – upisan
i
je
j broj
b j (kod)
(k d)
sledećeg klastera gde se nastavlja datoteka
– Klaster je poslednji deo datoteke
– Klaster sadrži loše sektore
– Klaster
Kl t je
j prazan
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
26
FAT tabela
• Ako datoteka zauzima n klastera, gde je n
prirodan broj, oni ne moraju da budu
susedni, već datoteka može biti razbacana
po različitim
ličiti klasterima
kl t i
na disku.
di k
• Pomoću oznaka u FAT tabeli klasteri koji
sadrže
d ž isti
i ti fajl
f jl povezuju
j se u “lance”.
“l
”
• Operativni sistem određuje gde se nalaze
podaci
d i koji
k ji či
čine jednu
j d
datoteku
d t t k na osnovu
dva podatka:
– zapisa u direktorijumu
– zapisa u FAT tabeli
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
27
Pojam labavosti - slack
• Klaster je minimalna količina prostora na
di k koja
disku
k j se može
ž dodeliti
d d liti jednom
j d
fajlu
f jl
• U jednom klasteru se ne može nalaziti više
delova različitih fajlova
• PRIMER: Fajl veličine 65KB na disku sa
klasterima veličine 32KB zauzeće 3 klastera,
gde će se u poslednjem klasteru nalaziti
samo 1KB podataka
• Gubitak prostora na disku koji se javlja na
ovaj način naziva se labavost (Slack)
• Što je veća
eća veličina
eličina klastera na disk
disku, više
iše
prostora će biti izgubljeno u smislu labavosti
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
28
Vrste FAT fajl sistema
• FAT16
– Koristi 16-bitni binarni kod za zapis broja klastera
– Particija
j formatirana korišćenjem
j
FAT16 može
imati najviše 216=65526 klastera
– Koristi se za hard diskove kapaciteta od 16MB do
2048MB
• VFAT
– Varijanta
j
FAT16 koja
j omogućava
g
davanje
j dugih
g
imena datotekama
• FAT32
–K
Koristi
i i 32-bitni
32 bi i binarni
bi
i kod
k d za zapis
i broja
b j klastera
kl
– Particija formatirana korišćenjem FAT32 može
imati najviše 228= 268 435 456 klastera
– Omogućava formatiranje particija velikih
kapaciteta
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
29
NTFS
• Fajl
j sistem koji
j se koristi u Windows NT
operativnim sistemima (Windows 2000, XP,
Vista, Windows 7)
• Predstavlja
Predsta lja unapredjenje
napredjenje FAT sistema
– Poseduje opciju za kompresiju podataka tako da
oni zauzimaju
o
au
aju manje
a je prostora
p osto a na
a disku
ds u
– Poseduje podešavanja prava pristupa za svaki fajl
• Na ovaj način svaki korisnik može tačno da podesi koji
će fajlovi (odnosno direktorijumi) biti vidljivi ostalim
korisnicima kao i koje od njih će oni moći da menjaju,
brišu, otvaraju, itd.
– Ne postoji ograničenje veličine fajla!
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
30
Imena fajlova
• U FAT16 sistemu, ime fajla može da ima
maksimalno 8 karaktera a ekstenzija 3
karaktera
• Takav sistem imenovanja se često naziva 8.3
sistem
• U FAT32 sistemu postoji podrška za duga
imena fajlova (long file name)
• Ovim je dužina fajla proširena na 255
karaktera a dužina ekstenzije na 8 karaktera)
• Ovo se postiže formiranjem VFATa (Virtual
File Allocation Table)
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
32
Fragmentacija fajlova
• Tokom ucestalog kopiranja i brisanja fajlova sa
diska, dolazi do pojave fragmentacije
• Kada se obriše neki fajl sa diska, na disku ostane
deo slobodnog prostora
• Ovaj prostor popunjava neki naredni fajl koji se
snima
• Prilikom snimanja fajla na disk (ili proširivanja
postojećeg fajla), operativni sistem teži da fajl snimi
u jednom
j d
delu,
d l odnosno
d
da
d pronadje
dj niz
i uzastopnih
ih
slobodnih klastera koje bi dodelio tom fajlu
• Ukoliko to nije moguće,
moguće fajl se snima u 2 ili više
delova. Ovaj fajl se naziva fragmentiranim
(podeljenim) a pojava fragmentacija
fragmentacija.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
33
Fragmentacija fajlova - primer
1.
2.
3.
4
4.
5.
Neka se na disku nalaze fajlovi A, B, C, D, E
Brišemo fajl B
Snimamo fajl F na mesto fajla B, izmedju A i C
Snimamo fajl G izmedju F i C (time je prostor gde
je bio B kompletno popunjen)
j
fajl
j F. Proširenje
j moramo snimiti
Sada proširujemo
posle fajla E i time fajl F postaje fragmentisan sa
ukupno 2 fragmenta
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
34
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) (10) (11) (12)
Fajl A 1 klaster, Fajl B 4 klastera, Fajl C 2 klastera, Fajl D 3 klastera
A
B
B
B
B
B
B
C
C
D
D
D
D
D
D
Brišemo fajl C
A
B
B
Formiramo novi fajl E koji zauzima 3 klastera
A
B
B
B
B
E
E
D
D
D
D
D
D
E
B iš
Brišemo
fajlove
f jl
AiE
B
B
B
B
Formiramo novi fajl F koji zauzima 4 klastera
F
Aleksandar
Stamenković
B
B
B
B
F
F
D
D
D
Osnovi računarstva
F
35
Fragmentacija fajlova
• Fragmentacija umnogome pogoršava performanse
hard diska
– Da bi se pročitao fajl koji se sastoji iz više delova,
potrebno je da se glava (ruka) hard diska više
puta pozicionira u toku čitanja
– Time se drastično povećava srednje vreme
pristupa
i
hard
h d disku
di k
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
36
Defragmentacija diska
• Proces pri kome se
sredjuju fajlovi na hard
disku i eliminiše pojava
fragmentacije
• Defragmentaciju treba
izvršavati s vremena na
vreme pogotovu kada se
često snimaju i brišu
fajlovi sa diska
• Najpoznatiji programi za
defragmentaciju su Disk
Defragmenter (alat OS
Windows), Diskeeper,
O&O Defrag, Norton
Di k D
Disk
Defrag
f
itd
itd.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
37
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
38
Formatiranje
j diska
• Da bi se koristio prostor na magnetnom disku (hard
disku ili disketi) mora se prvo izvršiti formatiranje
diska--uspostavljanje jednog ili više file sistema na
diska
disk (zavisno od broja particija).
• Particinioranje diska je proces deljenja diska na
logičke celine - particije
• Čak i kada ne želimo da disk delimo na više delova,,
na njemu se mora napraviti bar jedna particija
• Svrha particioniranja
– Razdvajanje operativnog sistema i programa od korisničkih
fajlova
– Rezervisanje
j prostora
p
za virtuelnu memoriju
j operativnog
p
g
sistema (swap fajl)
– Mogućnost instaliranja više od jednog operativnog sistema
– Povećana bezbednost sistema
– Poboljšanje performansi
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
39
Primarne i logičke particije
• Postoje
j dve vrste particija
p
j
– Primarna particija
– Logička particija
• Može biti najviše 4 primarne particije na disku
• Za svaku primarnu particiju odredjen je fajl sistem
koji se koristi na njoj
• Na svakoj primarnoj particiji (uključujući i extended)
može se nalaziti najviše jedan operativni sistem
• Primarna particija može biti podeljena na više
logičkih particija (takva primarna particija se naziva
proširena (extended) particija)
• Podaci o particijama nalaze se u MBRu (Master Boot
Record) koji se nalazi u nultom sektoru (boot sector)
hard diska
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
40
Označavanje particija
• Svakojj particiji
p
j na disku operativni
p
sistem
dodeljuje veliko slovo abecede (A:, B:, C:, D:,
E: ...)
– Oznake A: i B: su rezervisane za flopi disk
– Označavanje hard diska počine od slova C: i
d d lj j se primarnoj
dodeljuje
i
j particiji,
ti iji a logičkim
l ički
particijama i drugim primarnim particijama se
zatim redom dodeljuju
j j ostala slova abecede D:,, E:
...
– Nakon toga se vrši dodela slova optičkim
čit či
čitačima,
flash
fl h memorijama,
ij
itd.
itd
• Korisnik može po želji da promeni ova
označavanja
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
41
Drajveri
j
• Drajveri (Driver) su programi koji omogućavaju
odnosno olakšavaju komunikaciju izmedju hardvera
(
(periferijskog
if ij k uredjaja)
dj j ) i korisničkih
k i ičkih programa, tj.
tj
korisnika
j sa periferijskim
p
j
uredjajima
j j
obavlja
j se
• Komunikacija
putem porta na koji je taj uredjaj vezan.
Komunikacija se obavlja razmenom nizova bitova, tj.
jezik komunikacije je jezik nula i jedinica.
• Ovakav vid komunikacije nije pogodan za korisničke
aplikacije
– Programer bi morao u potp
potpunosti
nosti da na
nauči
či jezik
je ik
komunikacije
– To je često veoma naporan posao a i udaljava programera
od same suštine programa koji piše
• Drajveri služe da premoste ovu barijeru i da
umnogome olakšaju komunikaciju sa perifernim
uređajem
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
44
Drajveri
• Da bi se bilo koji uredjaj installirao potrebno je
– Povezati uredjaj na odgovarajući port
– Izvršiti instalaciju drajvera
• Drajver omogućava jednoznačnu komunikaciju
(komunikaciju na isti način) svih aplikativnih
programa sa perifierijskim uredjajem
• Potrebno je installirati drajver za svaku komponentu
računara
• Potrebno je odabrati adekvatan drajver za tačno
odredjeni
d dj i uredjaj
dj j i odredjeni
d dj i operativni
ti i sistem
i t
• Pojedini operativni sistemi (Windows) imaju bazu
drajvera i mogu sami da prepoznaju i instaliraju
odgovarajući drajver (Plug and Play).
• Drajveri za neke operativne sisteme se isporučuju uz
sam uredjaj
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
45
DOS operativni sistem
• (DOS) Disk operativni sistemi
• Interakcija korisnika obavlja karakternim znacima
(slovima, brojevima, simbolima)
• Interfejs preko komandne linije (komande se
ukucavaju)
• Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista
prikazanih na ekranu (menu
p
(
driven interface))
• Prompt – sistem čeka da korisnik započne aktivnost
• Danas ima samo istorijski značaj
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
46
Windows operativni sistem
• Grafički korisnički interfejs (GUI –
Graphical User Interface)
• To je operativni sistem u kome
k i ik iinteraguje
korisnik
t
j sa računarom
č
pomoću miša
• Na početku Windows je bio vrsta
programa poznatog kao ljuska (shell),
(shell)
koji stavlja grafičko lice MS-DOS-u
• Uvođenjem Windowsa 95, 1995.god.,
Microsoft prelazi na potpuno novi OS
koji retko pokazuje svoje MS-DOS
poreklo
• Poslednje
j verzije
j Windows-a ((XP,
Vista i 7) nemaju više nikakve veze sa
DOS prošlošću
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
47
Windows 2000/XP/Vista/7
• Karakteristike (Windows 2000, Windows XP, Windows Vista,
Windows 7) operativnih sistema su:
• Poseduju ugradjen GUI.
• Imaju 32-bitnu ili 64-bitnu arhitekturu.
• Sadrže
S d ž ugradjenu
dj
plug
l and
d play
l tehnologiju.
t h l ij
– Računar prepoznaje novi uredjaj koji je dodat a da korisnik ne
mora da eksplicitno kaže o kakvom uredjaju se radi. Prethodno se
ova funkcionalnost javljala u Macintosh računarima.
• Poseduju ugradjenu podršku za rad u mreži, faks, elektronsku
poštu, kao i za pristup Internetu.
• U zavisnosti od verzije, kao klijent ili kao server operativni
sistem
• Podržavaju multitasking i višeprocesorski rad.
• Poseduju pouzdaniji sistem zaštite od Windows 95/98; nije
moguć rad bez korisničkog naloga.
• Zahtevaju veći stepen administracije u odnosu na Windows
95/98.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
48
Windows XP
• Windows XP dolazi u dva osnovna
pakovanja:
• Windows
Wi d
XP Home
H
Editi
Edition - optimizovan
ti i
za
ulogu kućnog, desktop, računara i
• Windows XP Professional - optimizovan za
ulogu klijenta u mrežnom okruženju, bivši
Workstation.
• Ono što p
prosečnog
g korisnika zanima kada je
j
u pitanju operativni sistem jeste stabilnost,
pouzdanost i brzina.
p
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
49
Fajlovi
Prečice (shortcut)
Start meni
System tray
Quicklaunch meni
Taskbar
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
50
Windows XP
• Radna površina (Desktop)
– Najveći
j
deo ekrana zauzima radna p
površina.
– Na radnoj površini nalaze se ikone. Ispod svake ikone nalazi
se naziv ikone na osnovu kojeg se može lako utvrditi šta
ikona predstavlja.
– Na desktop je moguće postaviti sliku (wallpaper)
– Na desktopu se drže samo najznačajnije stvari
• Taskbar
– Drugi deo ekrana je mnogo manji i nalazi se na dnu ekrana u
obliku linije sa koje se pokreću aplikacije, prikazuje status
rada i slično.
– Taskbar se sastoji od sledećih elemenata
• dugme Start,
• ikone za brzo startovanje
j (Quick
(Q
Launch)) određenih
softverskih aplikacija,
• statusno polje (vreme, system tray ikone, jezik...)
• Centralni deo komandne linije rezervisan je za dugmad
trenutno aktivnih softverskih aplikacija.
aplikacija
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
51
Start meni
Stavka
Značenje
Shut down
Završetak rada sa operativnim sistemom, nakon čega se može
ugasiti računar
Log
g Off
Odjavljivanje
j j
j korisnika sa Windowsa ili sa mreže
Run
Pokretanje programa unosom imena i parametara
Help
Pomoć u radu sa operativnim sistemom Windows XP
Search
Program za pronalaženje datoteka ili kataloga na eksternoj
memoriji računara ili na Web-u
Setings
Podešavanje operativnog sistema sopstvenim potrebama
Documents
Spisak poslednjih nekoliko datoteka koje su poslednje bile u
upotrebi Odabiranjem jednog pokreće se program i učitava se
upotrebi.
datoteka
Programs
Spisak instaliranih programa koji se mogu pozvati iz operativnog
sistema
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
52
Izlazak iz Windowsa
• Pre nego što isključi računar, korisnik mora da :
– završi
a š rad
ad sa o
ovim a
aktivnim
t
p
programima,
og a
a,
– završi rad sa operativnim sistemom.
• Kraj rada sa operativnim sistemom korisnik
ostvaruje akcijom Start / Turn off Computer , nakon
čega se pojavljuje dijalog prozor kojeg korisnik
može da izabere jedan od tri načina izlaska iz
Windowsa.
Windowsa
„
„
„
„
Stand By: isključivanje pojedinih
komponenti računara (monitor, hard
di k) b
disk)
bez kkompletnog
l t
gašenja.
š j
Turn Off: isključuje ceo sistem,
Restart: obaranje operativnog sistema i
njegovo
j
ponovno pokretanje
k t j
Pritiskom na dugme Shift dobija se
opcija Hibernate (ukoliko je uključena)
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
53
Deinstalacija programa
Jezici
Podešavanje zvuka
Instalacija fontova
Aleksandar
Stamenković
Podešavanje mreže
Osnovi računarstva
54
Desktop pozadina
Aleksandar
Stamenković
Screen saver
Osnovi računarstva
55
Podešavanje rezolucije
Aleksandar
Stamenković
Hibernacija – računar se gasi i
pritom se celokupan sadržaj
RAMa pamti na hard disk.
Kada se računar ponovo
uključi, vrši se obnavljanje
RAM i nastavlja
RAMa
t lj se sa radom
d
kao da nije bilo gašenja
Osnovi računarstva
56
Windows explorer
• Explorer se koristi za:
– Biranje direktorijuma;
– Premeštanje i kopiranje direktorijuma.
• Cut (premeštanje),
• Copy (kopiranje),
• Paste (nalepi).
• Proces kopiranja ili premeštanja :
–
–
–
–
1. odakle (iz kog direktorijuma) i šta (koje datoteke);
2. Copy ili Cut;
3. gde, pronaći ciljni direktorijum
4 Paste
4.
• Brisanje objekata pritiskom na taster Del,
– Brisanje se svodi na premeštanje objekata u specijalni
katalog Recycle Bin , gde se oni čuvaju dok na disku ima
mesta za slučaj da ih treba vratiti.
– Vraćanje se realizuje pokretanjem aplikacije Recycle Bin sa
Desktopa i izborom komande File>Restore iz datog menija
menija.
Aleksandar
Stamenković
Osnovi računarstva
57
Was this manual useful for you? yes no
Thank you for your participation!

* Your assessment is very important for improving the work of artificial intelligence, which forms the content of this project

Download PDF

advertising